petak, srpanj 15, 2011
Koliko se puta zapitas zasto osobe do kojih ti je na razne nacine stalo, imaju toliko razlicitih odgovora (izgovora ) na tvoje, u sustini, jednostavno pitanje. Da li je to stepen obaveza za koje, neopravdano, misle da ce pasti na njihova pleca ili se plase onog zrna krivice koje cak i pored iskrenog odgovora uvek ostane negde u njima bas zbog te iskrenosti. Iskrenost...ocigledno precenjena osobina u danasnje vreme cim se toliko bojimo da budemo iskreni jedni prema drugima,ali opet kada bi svi bili iskreni onda kada trebaju svet bi bio jedno dosadno mesto bez nada i ocekivanja,treme,ljubomore,zavisti i svih onih ostalih osecanja koja nas teraju na razmisljanje i time svrstavaju na vrh lanca ishrane u ovoj dzungli...ko bi ga znao...
utorak, lipanj 7, 2011
Moj zivot je bleda senka,ogledalo drugih...Moj zivot je zivot drugog coveka,prazan...Stalno ga molim da ide od mene,nadje novo telo jer moja je dusa beskrajno tuzna...sam sam...Zivim samo unutar sebe a tako daleko...i bezim,bezim sto dalje da ne vidim nikog...na pusto mesto da umrem. Bol, ili mi se ucinilo,mozda sam samo hteo da zaboli,barem neki drhtaj,nagovestaj osecanja... Ipak sam se prevario,sve je to u meni zelja bez nade,vreme je za snove...san,dugacak san...
ponedjeljak, svibanj 16, 2011
Oguglaš na sve. Na odlaske i dolaske, pozdrave i opraštanja, osmehe i suze; i osećanja što prostruje u tebi nošena vrelom krvi.
U nekom trenutku, da li odmah nakon prvog ili tek godinama posle tog poraza, odbrambeni mehanizam tela prevlada nad srcem, a svest se povuče u tamne šupljine mesta odakle je prvi put potekla.
I tada, sve što ti ostaje je - mir. Još jedan put. Još jedan dan...
Ništa više. I ništa manje. U tebi - tišina.
Oči, zagledane u daljine života. Najzad, gledate se, pitao si se toliko dugo kako li izgleda...
Naučio si ga. Ne sasvim i nikada ni nećeš do kraja. Ali... na kraju, za sve je potrebno vreme.
A ti, vremenom, naučio si... naučio si živeti.
Sa tim...